 Tečni naftni gas - TNG
TNG - tečni naftni gas, u svetu poznat po akronimu LPG (Liquiefied Petrol Gas), predstavlja smešu propana C3H8 i butana C4H10, koja je uskladištena na povišenom pritisku, tako da se obe komponente, pri normalnim uslovima , nalaze u tečnom stanju.
Naziv tečni naftni gas ukazuje da se ove komponente lako kondenzuju jer na normalnoj temperaturi već pri pritiscima od 2-8 bara prelaze u tečno stanje.
TNG se dobija iz dva načina. Iz prirodnog gasa u postupcima frakcionisanja sirovog prirodnog gasa, tokom kojih se izdvaja etan,propan, butan i ostali gasovi. Drugi način je tokom primarne i sekundarne prerade nafte.
TNG je gas teži od vazduha, tako da se pri curenju iz rezervoara taloži u blizini tla. U tečnom stanju TNG je upola lakši od vode. TNG je bezbojan i kao gas i kao tečnost, nema mirisa tako da mu se iz bezbedonosnih razloga dodaje jaka aromatična supstanca koja svojim oštrim mirisom upozorava na curenje gasa.
TNG nije toksican,ali u većim koncentracijama u vazduhu deluje kao anestetik i čak može da prouzrokuje gušenje usled nedostatka kiseonika.
Lako je zapaljiv, ali je za njegovo paljenje potrebna odgovarajuća smeša gasa i vazduha. Pri malim curenjima može doći do paljenja, zato gde se manipuliše gasom ne sme biti otvorenog plamena. Temperatura paljenja iznosi 500° C .
Curenje TNG se može lako uočiti i po koncentraciji vlage na instalaciji u blizini mesta curenja.
Posebno treba biti oprezan da TNG ne dođe u dodir sa kožom, jer će usled intenzivnog isparavanja na koži doći do lokalnih promrzlina.
TNG je vrlo agresivan, tako da izaziva degradacije gume i plastike. Zato se pri formiranju plinske instalacije mora paziti na izbor materijala.
Jedna od najznačajnijih karakteristika TNG je visoka otpornost ka samopaljenju što znači da ima visoku oktansku vrednost (oko 105 oktana).
Sa ekološkog aspekta TNG je vrlo pogodno gorivo.
Gotovo potpuno sagoreva, produkti nepotpunog sagorevanja (ugljenmonoksid, ugljikovodonici, čađ i čestice) nastaju u zanemarivim količinama. U produktima sagorevanja dominira vodena para, a ne ugljendioksid. Snižena je emisija oksida azota, a u sastavu gasova nema olovnih i sumpornih jedinjenja.
Primena gasa u SUS motorima ima vrlo dugu tradiciju. Šta više prvi motori sa unutrašnjim sagorevanjem koristili su razlicite gasove kao pogonsko gorivo. Ali zbog poteškoća u proizvodnji, transportu i skaladištenju tečni derivati nafte preuizimaju primat.
Danas primena TNG doživljava renesansu, zbog sve izraženije svesti o potrebi zaštite životne sredine, ali i zbog ekonomske isplativosti.
TNG se u ovom trenutku smatra najznačajnijom alternativom.
vrh strane
Pozitivni uticaji na rad motora
Autoplin povećava trajnost motora za oko 35 odsto, rad je " mirniji'', cilindri se manje troše, a veća je i trajnost ulja u motoru. Plinski pogon ne stvara koroziju koja, inače, nastaje usled prisustva aditiva dodatih benzinu radi poboljšanja njegovih osobina.
Da li postoje rizici?
Kod karburatorskih i motora sa jednom elektnčnom diznom (SINGLE POINT INJECTION) promene u nacinu stivaranja smese su beznačajne, a time i rizik, pošto se gas dozira na istom mestu gde se, inače, i benzin dodaje vazduhu.
Kod ostalih načina ubrizgavanja, "K-Džetronik I", "L-Džetronik I" (MULTIPOINTINJECTI ON), gde su benzinske dizne na kraju usisnog voda, odnosno se benzin ubrizgava u vazduh neposredno pre cilindra, promene na stvaranja smeše su veće, pa i rizici. Zašto je tako?
Na tim motorima se gas umešava sa vazduhom na pocetku usisne gr ane, a ponegde (kod "L-Dzetronika") izmedu filtera i protokomera, tako da je usisni vod pun goriva - eksplozivne smeše. Rizik rada takvog motora na gas je u cinjenici da pojava varnice u usisnom sistemu stvara pucanj - povratni plamen u celom usisnom vodu. Ponekad može "naduvati" ili raspuci vazduha, protokomer. prikljucna creva. membrane i slicno . Pojava povratnog plamena je retka. Javlja se uglavnom zbog proboja na kablovima za svecice, lošeg zaptivanja usisnog ventila, osiromašerija smeše ili loše podešenog gasnog uredaja.
Da bi se ti rizici umanjili, uz uređaj za doziranje gasa u motor se ugrađuju nepovratne klapne i sigurnosni ventili na usisnom sistemu. No, i pored toga, ukoliko motor nije ispravan i dobro naštelovan, u slučaju češće pojave povratne vatre - oštećenja su moguća. Takođe, preventiva pri ugradnji je: ugradtti nove - sigurne kablove i razvodnu kapu i ruku, bolje svećice, a pre svega glava motora mora biti sigurna, dobrim zaptivanjem ventila. Električni ventil za minimalan broj obrtaja mora biti ispravan, a požeijno je motoru dati i ranije paljenje za 1 - 30. Kod turbo-motora mogućnosti zaštite sigurnosnim ventilima su male, a rizik veći. Kod vozila sa kompleksnim kompjuterima i katalizatorima po normama EURO- 3 i EURO-4, koji sagorevanje regulišu na osnovu očitavanja tzv. lambda sonde u izduvnom sistemu, mora se ugraditi uređaj za rad sa lambda sondom i na gasu. U protivnom, kompjuter memoriše greške i prekida rad motora ili ga svodi na rezervni program sa minimalnom snagom. Kod motora isključenje dizni mora se izvršiti uz odgovarajuci "emulator'', koji si stvara otpore umesto dizni, tako da kompjuter ne prepoznaie grešku i ne interveiše. U protivnom - potpuno je nemoguce uspostaviti rad motora i na benziriu i na gasu, posle nekoliko minuta, ili 40-50 paljenja motora. Mnogi vozači koji koriste plin pitaju zbog cega se kod maksimalnog punjenja rezervoara punjenje samo zaustavi i može li doći do ekspiozije kada je rezervoar pun a automobil se zagreje na suncu.
Armatura na rezervoaru je unapred podešena od strane samog proizvodaca. Maksimaino dozvoljeno punjenje je 80 odsto od ukupne zapremine rezervoara i uredaj za punjenje ce uvek na toj kolicini prekinuti punjenje. To je, dakle, razlog što je rezervoar moguce napuniti samo 80 odsto. Proizvodaci testiraju rezervoar na pritisak od 30 bara. pa prakticno rezervoari ne bi eksplodirali ni da su napunjeni 100%. Uz sve te sigurnosne mere na sam rezervoar se postavija ventil koji, u slucaju visokog pritiska, ima ulogu rasterecivanja rezervoara, tako da do eksplozije nikako ne može da dođe.
vrh strane
Da li je opasno parkirati u garaži?
Nije preporucljivo parkirati vozilo u manjim zatvorenim prostorijama, ako je to neophodno, treba napraviti bar dva otvora u visini poda prostorije da bi se omogucila ventilacija. Autogas je teži od vazduha. Izuzetak je ako se stavi ventil najnovije generacije koji ima na sebi elektro ventil kojim se zatvara rezervoar kad se motor ugasi. Tako opremljeno vozilo se može parkirati i u podzemnim garažama.
vrh strane
Kakvo je održavanje potrebno?
Autogasni uredaj, pod uslovom da se pridržavate uputstva servisera, zahtjeva minimalno održavanje. Gasni filter je potrebno na 10000 kilometara ocistiti, a na 20000 zamjeniti. Isparivac bi se trebao servisirati na svakih 50000 predenih kilometara.
vrh strane
Kako to izgleda u svetu
U Velikoj Britaniji broj automobiia na gas nije mali, ali vlada uvodi stimulativne mere da bi dostigla planove za budućnost od, cak, 2 miliona vozila na plin. Japan ima velikih problema sa gustinom naseljenosti, a sva taksi vozila treba da imaju pogon na gas. Zbog toga Japan u poslednje vreme beleži najveći porast broja automobila sa ovakvim pogonom. Policija i ostale državne institucije u SAD zakonski moraju imati vozila na alternativni pogon. Italija je zemlja sa najvećim brojem voziia na plinski pogon u Evropi. Sve one koji se odluče na pregradnju svog vozila na plin, država subvencionira sa 30 odsto. U gradovima, gde stupa na snagu ogranicen promet radi smanjenja zagađivanja, samo vozila koja imaju katalizator ili pogon na plin smeju ući i kretati se u centru grada. Holandija takođe stimuliše korišcenje plina. U Segedinu autobuse voze na zemni gas, a u Beogradu postoji eksperimentalni Energogasov autobus sa pogonom na prirodni gas. U Becu, zbog ekonomicnosti i zbog zaštite životne okoline, vec 30 godina se koristi gas u javnom prevozu. Ali to je malo drugacije rešenje i o tome cemo pisati nekom drugom prilikom.
vrh strane
Zaključak
Dakle, opšti je zaključak da , ukoliko je automobil potpuno ispravan i ukoliko je uređaj za gas ugraden pravilno i kvalitetno, cak i u slučaju ogromnog požara nema opasnosti od onoga čega se vozači najviše boje – eksplozije. Naravno, plamen će brzo progutati automobil, ali oni koji se nađu u blizini neće biti direktno ugroženi.
Krace rečeno – vožnja na gas je jednako (ne)bezbedna kao i vožnja na benzin ili neku drugu vrstu goriva. Ovim ispitivanjem smo samo još jednom videli da sa ugradnjom uređaja za vožnju na gas treba biti veoma oprezan.
Nemojte da se povedete samo za cenom, jer u nekom ovako dramatičnom slučaju kvalitet koji dobijate može da vam spase život.
vrh strane
| 
