| |
|
|
|
|
|
| |
 PLIN PROTIV BENZINA |
|
|
Sve je više vozača koji su rešili sve dileme u vezi sa tečnim naftnim gasom i u svojim automobilima ga već koriste. |
Da bismo pomogli onima koji to još nisu uradili, donosimo detaljan opis sistema za TNG, savete za njegovo korišćenje, a i veliki spisak servisa koji se bave ugradnjom ovih uređaja u automobile |
| KONSTRUKCIJA UREĐAJA ZA TNG |
| Sve podređeno bezbednosti |
Tečni naftni gas se u samom procesu sagorevanja ponaša gotovo kao benzin, pa za njegovo korišćenje nije potrebno izvoditi veće izmene na motoru. U stvari, motoru se ništa ne menja, već se samo dodaju neki elementi, da bi moglo da se koristi novo pogornsko gorivo. |
Počećemo od rezervoara, koji, naravno, služi za skladištenje gasa i najćešće se postavlja u prtljažnik, ili ispod njega. U rezervoaru se TNG nalazi pod pritiskom, obično pet-šest bara, zbog čega je u tečnom stanju (odatle i potiče naziv tečni naftni gas). Da bi se sprečilo da pritisak u rezervoaru opasno poraste, na primer kada se automobil zagreje na suncu, na rezervoaru postoji poseban ventil koji po potrebi
|
 |
ispušta malu količinu gasa i smanjuje pritisak, i rezervoari su napravljeni tako da mogu da izdrže znatno veći pritisak od onog kojem su izloženi pri upotrebi.Propisano je da se ispi tuju na 30 bara, a pri zagrevanju rezervoara, na primer na 50 stepeni celzijusa, pritisak raste do oko 20 bara. |
Pomenuti sigurnosni ventil je, u stvari, jedan od sklopova takozvanog multiventila, to jest višenamenskog ventila kroz koji tako d e prolaze vodovi za punjenje rezervoara i odvođenje TNG-a ka motoru. Rezervoar sme da se napuni samo do 80 odsto svoje zapremine, i tada se ventil automatski zatvara. |
Sam priključak za punjenje se mora nalaziti na spoljašnjoj strani voziia, a sa multiventilom je povezan metalnom cevi. Još jedna važna uloga muliventila je da u slučaju pucanja bilo koje cevi dovodne ili odvodne, on potpuno zaustavlja isticanje gasa. Na njemu se nalazi i pokazivač napunjenosti rezervoara. |
TNG se od rezervoara za gas do motorskog prostora sprovodi pomoću bakarne cevi, koja mora biti iz jednog komada i sprovedena sa spoljašnje strane karoserije, a ne kroz kabinu. Dakle, i cev za punjenje rezervoara i odvodna cev moraju da izađu iz prtljažnika, najčešće kroz pod. Deo cevi koji je u prtljažniku mora da bude provučen kroz široka creva koja improvzuju kućište multiventila i otvore na podu prtljažnika. Ako dođe do isticanja gasa na ventilu ili u njegovoj blizini, on će kroz creva izaći van vozila. Zbog toga je važno da na kutiju multiventila uvek bude pričvršćen proziran poklopac. |
U motorskom prostoru, koji stiže iz rezervoara ulazi u reduktor-isparivač gde mu se smanjuje pritisak i prevodi u gasovito stanje. Za to je potrebna toplota koja se dobija od tople vode iz hladnog sistema, sa kojim je isparivač povezan posebnim crevima. Nakon isparavanja, gas kroz crevo ulazi u mesač . To je deo koji se nalazi na samoj cevi kroz koju motor usisava vazduh, i on u taj vazduh ubacuje gas, formirajući zapaljivu smešu koja ulazi u cilindre, gde se pali i sagoreva na isti način kao i benzin. Uz ove osnovne delove, sem reduktora, postoji i eiektromagnetni ventil koji zatvara dovod plina kada se vozi na benzin, a sličan ventil zatvara dovod benzina kada se vozi na plin. Složeniji sistemi imaju i dodatne elemente za doziranje, kao i elektroniku koja se povezuje sa postojecim kompjuterom motora. |
| KALKULACIJA |
| Sam sebe isplaćuje |
Opšte je poznato da se na TNG vozi jeftinije, ali je sa druge strane, prethodno potrebno dati novac na ugradnju ure d aja. Zato je za mnoge voza c e osnovno pitanje posle koliko kilometara c e gasni ure d aj sam sebe otplatiti, i koliko c e se posle toga štedeti. Ovu računicu nije teško izvesti, a u obzir treba uzeti potrošnju na benzin, potrošnju na gas, cenu oba goriva, i naravno, cenu samog uređaja. Poći ćemo od uobičajene pretpostavke da je potrošnja plina za oko 20 odsto veća od potrošnje benzina. Ako automobil na 100 kilometara troši, na primer devet litara benzina, sa plinom će potrošnja porasti na oko 11 litara. Litar gasa, mđutim, košta oko 38,5 dinara a litar bezolovnog benzina 77,6 dinara. To znači da se na benzin na svakih 100 kilometara potroši 698 dinara a na plin svega 415 dinara. Dakle, zahvaljujući gasu, na svakih 100 kilometara se uštedi 283 dinara. Da bi se otplatio jeftiniji uređaj, koji sa pratećim troškovima košta recimo 300 evra, potrebno je preći 9,276 kilometara. Kod savremenih motora i TNG uređaja, razlike u potrošnji između benzina i plina gotovo da nema, pa ako uzmemo da je potrošnja u oba slučaja devet litara na km, uređaj od 1.000 evra ce se isplatiti nakon 24,150 kilometara. |
| VRSTE UREĐAJA |
| Prilagođeno motoru |
Konstrukcijski posmatrano, postoji nekoliko osnovnih vrsta ure d aja za TNG, š to zavisi od toga za kakve su motore namenjni. Najjednostavniji i najjeftiniji su uredaji za karburatorske motore, ija je cena uglavnom ispod 300 evra, pa cak i ispod 200. Za starije motore sa ubrizgavanjem benzina koriste se tek nešto složeniji uredaji, cija je cena oko 300 evra, za motore sa jednom brizgaljkom (SPI), i oko 400 evra za motore sa više brizgaljki (MPI). Savršeniji sistemi se povezuju sa takozvanom lambda sondom, koja i inace postoji u izduvnom sistemu da bi pratila sastav izduvnih gasova. I osnovu tih podataka se tacnije dozira gas ovakvi uredaji koštaju oko 500 evra. Za savremene motore, kod kojih se gorivo ubrizgava u više faza i imaju plastičnu usisnu granu, koriste se najsavremeniji uredaji TNG, cija je cena 1.000 i više evra. |
| PROCEDURA |
GDE IĆI I ŠTA UZETI |
| Korak po korak
|
|
Zakon propisuje da se nakon ugradnje uređaja za TNG menja saobraćajna knjižica, da bi se u nju upisala nova masa vozila (uvećana za plinski uređaj) i podatak da automobil ima uređaj za TNG. Pre toga treba, prema određenoj proceduri obaviti proveru ispravnosti ugrađenog sistema.
Pre svega, nakon ugradnje treba, sem računa i garancije, u servisu uzeti i sertifikate za rezervoar i isparivač . Zatim se odlazi na vanredni tehnički pregled, gde se prijavljuje da je u automobil ugrađen pogon na gas. Tada se dobija registracioni list u koji je upisana napomena da je u automobil ugrađena instalacija za TNG. Naime, tehnički pregled ne može odmah da se završi, već je prethodno potrebno obaviti kontrolu ugradnje u nekoj od specijalizivanih ustanova, a za to je potreban Uput iz SUP-a u kojem je automobil registrovan. U Beogradu se uputi izdaju samo u SUP-u u Ljermontovljevoj ulici.
Dakle, sa tehničkog pregleda se ide u SUP po uput (tačnije Rešenje), a zatim na ispitivanje u ovlašćenu ustanovu, koje postoje u nekoliko gradova. U njima se proverava ispravnost ugradnje uređaja, kao i pomenuti sertifikati, i ako je sve u redu, dobija se uverenje i karton. Zatim se ponovo odlazi na isti onaj tehnički pregled, gde se, na osnovu uverenja sa ispitivanja, popunjava i overava registracioni list koji je ranije izdat. Sa njim se odlazi u SUP, gde se dobija nova saobraćajna dozvola u koju je upisano da automobil ima uređaj za TNG, i time je procedura završena. |
|
Inače, ako automobil u vreme kada je u njega ugrađen uređaj za TNG treba da ide na redovni tehnički pregled zbog produženja registracije, onda nije neophodno posebno ići na vanredni tehnički pregled. |
| U tom slučaju se procedura u vezi sa gasnim uređajem obavlja zajedno sa produženjem registracije. Zato, mnogi vlasnici automobila da bi izbegli troškove za vanredni tehnički pregled, ugrađuju uređaj za TNG u vreme kada i inače treba da idu na redovni tehnički pregled. Ima, međutim, i onih koji po nekoliko meseci voze automobil pre nego što izvade novu saobraćajnu dozvolu, što nije preporučljivo. Time ne samo da se krši zakon, nego se i mnogo rizikuje, jer se koristi automobil koji nije prošao ispitivanje. |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
